Petar Iskenderov: Da li SAD spremaju naftnu omču za EU?

SAD su prekršile sopstvenu zabranu o izvozu sirove nafte. Po podacima The Wall Street Journal, prvi tanker je iz Teksasa krenuo za Južnu Koreju. Međutim, u Vašingtonu se pretpostavlja da glavni potrošač američke nafte može postati Evropska unija.

Slanje prvog tankera sa sirovinom na ukupan iznos od 40 miliona dolara može postati „kalauz kojim će biti otvorena vrata“ – citira list The Wall Street Journal zamenika predsednika Saveta direktora kompanije za konsalting IHS CERA, Danijela Ergina. Radi se o tome što još uvek formalno postoji embargo na izvoz sirove nafte iz SAD, koji je uveden pre 40 godina u talasu naftne krize koja je nastupila 1970-ih godina. Međutim, u ovakvim stvarima je važan presedan – uključujući i pravni. Pristalice aktivnijeg prisustva SAD na svetskim naftnim tržištima su našle rupu u zakonu: kako piše The Wall Street Journal slanje neprečišćene nafte u Južnu Koreju je postalo moguće zahvaljujući naporima kompanija i advokata. Svoju ulogu je odigrao i porast vađenja nafte u SAD. On je 2013. godine prvi put premašio uvoz i ova tendencija može dobiti stabilan karakter.

U talasu ovih događaja izbila je i ukrajinska kriza. U kuloarima Evropske komisije rodila se ideja da se američkom sirovom naftom zameni ruski gas. Međutim, Brisel se zabrinuo za garancije. EU je stavila SAD do znanja da prvo treba da preuzmu „čvrste obaveze koje garantuju slobodan izvoz nafte i gasa“.

U samim SAD je pitanje izvoza sirove nafte odavno postalo jedna od tačaka diskusija između „izolacionista“ i „ekspanzionista“. Prve predstavljaju nacionalne kompanije za preradu nafte, kojima ide u prilog „domaće“ izobilje sirove nafte po niskim cenama. One nemaju ništa protiv izvoza kao takvog, ali više vole da se sačuva sadašnja situacija u kojoj nafta može da se izvozi samo u susedne Kanadu i Meksiko – a i to na osnovu specijalnih licenci. „Ekspanzionisti“, pak, smatraju da zakon o energetskoj politici i štednji energije koji je u SAD usvojen pre 40 godina protivreči nacionalnim interesima zemlje koji se shvataju kao jačanje prisustva zemlje na svetskim tržištima energenata. Ovakav stav dele vodeće nacionalne naftne kompanije – ExxonMobil, Chevron i Conoco Phillips – koje računaju na značajnu finansijsku dobit.

Zasad ovim kompanijama nije dozvoljen izvoz. Ministarstvo trgovine SAD je odgovarajuće licence izdalo manjim teksaškim kompanijama - Pioneer Natural Resources i Enterprise Product Partners. One su stekle pravo da izvoze takozvanu „superlaku naftu od škriljaca“, koja je više koncenzat, koji se skuplja u nalazištima škriljca. On zahteva samo minimalnu doradu za korišćenje u svojstvu pravog goriva. Međutim, s druge strane, „nafta od škriljaca“ je zasićena gasovima i krajnje je eksplozivna. Istraživanje koje je nedavno obavljeno u SAD pokazalo je da ova sirovina može „sama da eksplodira prilikom transporta“. U SAD su 2013. godine zabeležene najmanje tri velike eksplozije ili zapaljenja u kompozicijama koje su prevozile naftu od škriljaca. Stručnjaci navode da je posebno opasna nafta od škriljaca iz nalaziša u Severnoj Dakoti, Koloradu i Teksasu, odnosno upravo tamo odakle se planiraju glavne izvozne isporuke. Treba imati u vidu i visoku nabavnu cenu ovakvih projekata – istakao je analitičar ruske investicione grupe „Nord-Kapital“ Vladimir Rožankovski:

Pre svega, nabavna cena kod svih projekata vezanih za slance ostaje izuzetno visoka. Uzrok je u tome što se radi o novim projektima za koje je potrebna odgovarajuća oprema, koja se zasad ne proizvodi serijski. Tehnologije za preradu škriljca još uvek nisu razrađene. Zato nailaze na snažan otpor ekologa. Dakle, svi ovakvi projekti su i dalje eksperimentalnog karaktera.

Nastala situacija omogućava da se govori o tome da „nafta od škriljaca“ kao i gas od škriljaca, Evropskoj uniji donose kako finansijske, tako i ekološke probleme. U suštini, ne radi se o američkom pojasu za spasavanje evropske energetike, već o elementarnoj „naftnoj omči“. I to pored toga što na osnovu već postojećih mogućnosti Evropljani mogu da reše sopstvene probleme bez SAD. U pitanju su elementarna tvrdoglavost Evropske unije i njena politika prema Moskvi, smatra predsednik Saveza preduzetnika koji se bave proizvodnjom nafte i gasa, Genadij Šmalj:

Radi se o Trećem energetskom paketu koji je Evropska unija usvojila. On ne dozvoljava Rusiji da u potpunosti popuni već postojeće gasovode koji se odvajaju od magistralne cevi „Severnog toka“. Ovaj energetski paket dozvoljava ruskoj strani da popuni ove gasovode najviše do pola. Ako Brisel ukine ovu potpuno besmislenu odluku, ruski „Gazprom“ će preko gasovoda „Severni tok“ moći da isporuči Evropljanima onoliko gasa koliko im je potrebno za rešavanje njihovih problema.

U Vašingtonu se zasad vrlo oprezno komentarišu perspektive dolaska američke nafte na tržišta EU. Po saopštenju agencije RBC, trgovinski predstavnik SAD u Briselu apeluje na to da se ne donose preuranjeni zaključci. Međutim, on ne isključuje nijednu mogućnost. Po američkim zakonima, konačnu odluku o ovom pitanju treba da donese predsednik. To znači da će ovakva odluka biti geopolitička i od koristi isključivo Vašingtonu.

(Glas Rusije)